Oko 80 odsto osoba barem jedanom u
životu ima problem sa nepravilnim otkucajima srca. Najčešće nije reč o
ozbiljnom i trajnom, već o trenutnom poremećaju rada srca. Lupanje srca
se češće javlja tokom letnjih vrućina, promena vremena i visoke
vlažnosti vazduha.
„Uzrok može da bude snažna emocija, preterana količina kafe ili cigareta
ili neki nepoznati uzrok koji uopšte ne mora da bude opasan“, kaže
doktor Goran Popović za „Blic“.
On objašnjava da ovaj poremećaj u radu srca može da bude i posledica
srčanih bolesti. Zato ovakve simptome ne treba zanemarivati, nego treba
što pre otići svom lekaru koji će uraditi sve neophodne preglede od
kojih zavisi eventualno dalje lečenje.
Kad se preskakanje javi kod zdrave osobe koja nema nikakvih srčanih
tegoba, po pravilu ne treba da se zabrinjavate. Reč je bezazlenom obliku
aritmije koji nije štetan po zdravlje. U praksi, ako se u 60 do 70
normalnih otkucaja u minuti pojave dva do tri preuranjena otkucaja srca,
neće se dogoditi ništa jer ne dolazi do prevelikih promena srčanog ritma.
Ako se preskakanje javlja često i više puta u minutu, srce verovatno
nema vremena da se više napuni krvlju i zato izbacuje nedovoljnu
kolilčinu krvi. Zbog toga mozak ne dobija dovoljno krvi, a kao posledica
toga javljaju şe vrtoglavica i nesvestica.
Najčesće se nepravilni otkucaji javljaju kod potpuno zdrave osobe i
nemaju jasan uzrok. Tada je obično reč o o sasvim bezopasnim
poremaćajima ritma.
U drugim slučajevima, uzrok je poznat. Poremećeni otkucaji mogu da budu
povezani s bolestima srca kao što je srčana ishemija (akutni infarkt
srca) ili srčana slabost (insuficijencija). Pojedinačni nepravilan
srčani otkucaj može da se javi usled bolesti srčanog zaliska ili zbog
postojanja visokog krvnog pritiska.
Ipak nepravilni otkucaji srca mogu da budu i posledica bolesti drugih
organa. Na primer, može da bude posledica gastritisa ili drugih
poremećaja gastrointestinalnog sistema. Bolesti štitne žlezde, pre svega
hipertireoza, mogu takodje da izazovu nepravilan rad srca.
Ovu pojavu može da izazove čak i poremećaj elektrolita u krvi (pre svega,
kalijuma). Infektivne bolesti praćene povišenom temperaturom su takođe
jedan od češćih uzroka poremećaja ritma srca, kao i pojedine bolesti
disajnog sistema.
I mnogi drugi uzroci mogu da utiču na pojavu nepravilnosti u radu srca:
- pušenje
- preteran unos kofeina
- alkohol
- pojedini lekovi
- stres izazvan jakim emocijama ili produženom napetošću
