Smanjivanje holesterola je jedan
od najboljih načina da se spreče kardiovaskularne bolesti, ali ne treba
ga previše smanjivati, jer se može povećati rizik od dobijanja nekih
malignih oboljenja, saopštili su naučnici u studiji objavljenoj u SAD.
Američki naučnici su razmotrili 23 već objavljene studije tokom kojih je
ispitano više od 40.000 pacijenata koji su uzimali statine - lekove za
snižavanje nivoa holesterola u krvi.
"Blagotvorni efekat statina na smanjivanje rizika od kardiovaskularnih
bolesti se uopšte ne dovodi u pitanje. Medjutim, snižavanje holesterola
uz pomoć statita trebalo bi da bude predmet dodatnih istraživanja",
dodaje se u najnovijoj studiji.
Naučnici su naveli da će nastaviti ispitivanje kako bi utvrdili da li je
malignitet neželjeni efekat koji izazivaju statini ili posledica niskog
holesterola.
Holesterol je inače, normalni sastojak krvne plazme i tkiva. Unosimo ga
hranom, preko namirnica životinjskog porekla. Prosečno se dnevno unese
500-1.000 mg egzogenog holesterola. Holesterol može biti "loš" i "dobar". Lošim se naziva LDL holesterol
jer on prenosi 75 % masti (50 % holesterola) krvi i glavni je nosač
holesterola. HDL holesterol je "dobar" jer sadrži 50 % proteina i samo
20 % holesterola.
LDL odvodi holesterol u krvne sudove, izazivajući stvaranje
ateromatoznog plaka i razvoj srčanih oboljenja. Suprotno tome HDL
uklanja holesterol iz krvnih sudova i nosi ga prema jetri gde se on
putem žuči izbacuje iz organizma.
Dakle, HDL prenosi "loš holesterol iz cirkulacije u jetru, i time čisti
krv od lošeg holesterola i sprečava pojavu ateroskleroze.
HDL holesterol se može povećati na nekoliko načina, pre svega prestankom
pušenja, izbegavanjem alkohola i redovnim fizičkim aktivnostima.
Žene imaju više HDL holesterola od muškaraca.
Količina holesterola u 100 g namirnica
