Osnovni podaci o krvnom pritisku
Krivulja krvnog pritiska je periodična i sinhrona sa kontrakcijom leve komore
srca koja i kreira ovaj pritisak. Ova krivulja se progresivno modifikuje od
aorte do perifernih arterija. Razlikujemo (postoji) sistolni i dijastolni krvni
pritisak. Sistolni pritisak zavisi od volumena krvi istisnutog iz leve komore
srca, ali takođe i od elasticiteta arterija i posebno aorte. Dijastolni pritisak
je niži ukoliko je dijastola duža, a otpor periferije manji.
Visina krvnog pritiska je je ravna, zavisna, od udarnog volumena krvi leve
komore srca (Q) i perifernog otpora u krvnim sudovima (R). P= Q x R
Arterijski pritisak čoveka, kao i u većini sisara ostaje u određenim (normalnim)
granicama u različitim pozicijama tela i fiziološkim situacijama. Krvni pritisak
ostaje pod kontrolom i pri fizičkim naporima, dužem stajanju ili hodanju, pa i
kod izvesnih (malih) krvarenja. Pritisak koji vlada (postoji) u krvnoj mreži
omogućuje dotok O2, hranljivih materija, a odvodi nastale otpadne produkte od
celija svih tkiva. Claude Bernard (1872.) je istakao značaj regulacije krvnog
pritiska, radi održavanja stabilnosti i sastava vanćelijske tečnosti i normalnog
sadržaja i aktivnosti ćelija svih tkiva.
Poremećaji u regulaciji adaptacije perifernog vaskularnog sistema, kao kod
pojave periferne vazokonstrikcije ili kritičnog povećanja ili pada krvnog
pritiska, mogu ugroziti opstanak, ne samo nekog organa, nego i život dotičnog
živog bića.
Opsti pojmovi (karakteristike) krvnog
pritiska
Krivulja krvnog pritiska je periodična i sinhrona sa kontrakcijom leve komore
srca, koja i kreira ovaj pritisak. Krivulja se menja (mopdifikuje) progresivno,
postepeno, počev od aorte do perifernih arterija. Njegov vrh relativno je u
istoj visini i u torakalnoj aorti, a onda se progresivno (postepeno) smanjuje i
u distalnim krvnim sudovima ne prelazi vrednost 2o mmHg, od maksimalnog pritiska
u aorti.
Primarna hipertenzija
Primarna arterijska hipertenzija (PAH), može se shvatiti kao poligenetski
transfer predispozicije (naklonosti) ka ovoj bolesti. Postoje mnoge komponente
(izvesni činioci) nazovimo ih faktori rizika, koji kao jedan, ili u različitim
kombinacijama, mogu dovesti do PAH. Genetski kod svakako igra značajnu ulogu.
Nervni sistem, uključujući psiho-emocionalne situacije, hronične ili akutne,
takođe dovode do poremećaja kontrole regulacije krvnog pritiska, te i do PAH.
Značajnu ulogu ima negativni feedback. Međutim i pozitivni feedback dovodi
(zavisno od situacije) do razvoja loše situacije.
Navode se tri značajna činioca koji dovode do PAH:
Kao prvi ističe se poligenetski, kao pokretač (okidač) procesa razvoja
(nastanka) povećanog krvnog pritiska.
Kao drugi su zbir svih riziko faktora iz sredine, podložnih osoba, za nastanak
PAH.
Kao treći je međudejstvo (interakcija) tih faktora iz sredine, na osobe,
podložne hipertenziji.
Značajno je, osnovno (fundametalno) je pitanje kako sva ta tri različita činioca
pokreću proces (sistem) nastanka hipertenzije. Posebno je važno, a to je i
predmet našeg izlaganja, kako ih ukloniti ili ublažiti njihovo dejstvo.
Pretraži Internet
|
[ home ] [ radovi ] [ wallpapers ] [ zanimljivosti ] [ da li znate ] [ kontakt ] |
|
copyright a.s. |