Kardiologija - Za zdravog čoveka, za zdravu životni sredinu i ekološki odgovorno društvo

Uticaj čoveka na životnu sredinu

Za zdravog čoveka, za zdravu životni sredinu i ekološki odgovorno društvo

Čovek kao biološka jedinka,bilo gde da se nalazi, podleže uticaju životne i svoje sredine. Ovaj odnos ima biološku ravnotežu i zavistan je od bioloških zakona,a njegova promena narušava zdravlje čoveka.

Promene u životnoj sredini čoveka koje su van njegovih mogućnosti da ih kontroliše, narušavaju biološku ravnotežu i oštećuju ga (prirodne katastrofe) i sl.

S druge strane ako čovek želi da usavršava, menja i neracionalno koristi svoju biološku sredinu, ukratko rešeno on želi da njom dominira, povećava se uticaj te izmenjene sredine na čoveka. Ljudi, u želji da svoj život učine udobnijim, pa često u senci izvanrednih uspeha u raznim oblastima svoje delatnosti (tehnologije, nauke, saobraćaja, proizvonja hrane i sl.) dovode u početku i nezapaženo, a sve dalje,do procesa degradacije i zagadjivanja životne sredine,da se skoro već može postaviti pitanje opstanka ljudske vrste.

Kada je čovek postao „bogatiji“, kada, u poslednjih 150 godina misli da dominira prirodom, shvatio je da su posledice izvesnih uspeha u današnje vreme poražavajuće, a za budućnost katastrofalne. Nazvao ih je „ekološkom krizom“.

Institut za i kontrolu ljudske aktivnosti u svetu sa sedištem u Vašingtonu poručuje da se zdravlje naše planete Zemlje stalno ogoršava: smanjuje se hranljivi sloj zemlje, šume umiru, pustinje se šire, povećavaju se otrovni gasovi u atmosferi ( ugljen dioksid, sumpordioksid, i dr.), gomilaju se otrovni otpaci, u vodi se nalaze teški metali, kancerogene materije i smanjuju se mnoge biološke vrste (životinje i biljke).

Gotovo u svim zemljama,a i u svetskim razmerama (OUN) postoji širok front borbe za otkčanjanje negativnih posledica zagađivanja, kao i protiv dalje degradacije čovekove sredine.

Mislim da naš rad (svih, posebno onih na odgovornim mestima) treba da se usmeri u prvom redu u sprečavanju aktivnosti koje ruše ekološku ravnotežu, a u isto vreme u otklanjanju posledice zagađenja. Potrebno je obezbediti svakom čoveku zadravu životnu sredinu (čist vazduh, čistu vodu, nezagađenu hranu i sl.)

Korisnici prirodnih dobara, dakle svi mi, kao i potencijalni zagađivači životne sredine (iz nauke, tehnologije, saobraćaja, proizvodnje hrane i dr.) treba da se upoznaju sa negativnim posledicama neracionalnog ponašanja prema prirodi, neracionalnog ponašanja prema zakonima prirode uopšte, neracionalno korišćenje prirodnih resursa i da se na taj način formira ekološka svest, odnosno da se formira ekološka etika savremenog čoveka.

Međutim, priroda ne dozvoljava da se remete osnovni biološki zakoni, ali i ljudsko društvo ima svoja pravila ponašanja, svoje zakonske norme koje se moraju počtovati. Bez tog uslova u industriji razvijenog sveta, u borbi za veći dobit, u prljavoj tehnologiji, biološki zakoni su uvek u opasnosti.

Koji su to osnovni činioci koji remete biološke zakone i samim tim doprinose zagađenju životne sredine?

Četiri su osnovna, a to su:

1. Upotreba prirodnih bogatsva u industrijske svrhe.

Poznato je da su bogatstva jedne zemlje, sadržana u njenoj utrobi ili na površini često presudni činilac njen standard. Da bi se ona mogla pravilni i racionalno koristiti neophodno je poznavanje svih ekoloških faktora koji postoje u dotičnoj sredini. S druge strane, nužno je da poznajemo ekonomsku moć prirode koju želimo da koristimo, kao i tržište gde plasiramo uzajamne proizvode prirode i čoveka. Godišnje iz zemljine utrobe izvlači se oko 120 milijardi tona različitih ruda, sa tendencijom stalnog porasta. Da bi se smestile ove sirovine potrebna bi bila željeznička kompozicija od oko 700 hiljada vagona, tako duga da 15 puta puta opaše zemljinu kuglu po Ekvatoru. Prerada ove impozantne količine ruda i drugih materijala (uglja, nafte) praćeno je ogromnim količinama otpadnih materijala. Područja na zemlji koja su inoksicirana, kontaminirana, zagađena, nepodesna za životne funkcije. Takva područja stvara čovek, nekontrolisanim ostranjivanjem (neostranjivanjem) otpadnih materijala.

Savremenom čoveku su na umu dve kapi.

Prva, ona čista, kristalno čista u planinskim jezerima, plavim morima, prekrasnim vodopadima, ona koja ga je stvorila snažnim, neustrašivim i o koj sada često samo sanja.

Druga kap je crna. O ovoj kapi nema pesama, nema romantike. Ona se nalazi ispod mora. Ova kap je kao čarobni biser, za njom svi tragaju. U energetskoj krizi vlada prava naftna groznica i stvoren je nekontrolisani zagađivač naše planete.

2. Nekontrolisani porast ljudske populacije.

Karakteristika dvadesetog i početak dvadeset i prvog veka je ’’demografska ekspanzija’’, koja označava rapidno povećanje broja stanovnika na zemlji. Sa stanovišta zagađenja životne sredine značajna je migracija stanovništva u gradove i industrijske centre. Smatra se da gradovi zauzimaju oko o,4% zemljine površine, a da u njime žive oko 42% stanovnika naše planete. U oko 50% srpskih naselja vazduh se smatra ozbiljno zagađenim.

3. Povećana proizvodnja sintetskih i hemijskih materija.

’’Hemizacija’’ poljoprivrede dovodi do preopterećenja ekosistema. Povećanje poljoprivredne proizvodnje i povećanje prinosa, koje nazivamo ’’zelena revolucija’’ postignuto je između ostalog i upotrebom mineralnog đubrima i zaštitom, najčešće otrovnim hemikalijama. U poljoprivrednoj proizvodnji koriste se oko 100 miliona tona raznih mineralnih đubriva i oko 3 miliona tona pesticida, ne računajući aditive i brojna sredstva u tehnologiji hrane (vitamine,hormone,antibiotike). Za poslednjih 30 do 40 godina rastureno je oko 1,5 miliona tona samo DDT.

4. Povećana je potrošnja kiseonika različitim industrijsko-proizvodnim aktivnostima čoveka.

Smatra se da potrošnja kiseonika u industriji i saobraćaju u pojedinim industrijski razvijenim zemljama i regionima prevazilazi količinu proizvedenog kiseonika od strane kopnenih zelenih biljaka datog regiona. Navodi se da automobili učestvuju sa više od 50% u zagađenju naše atmosfere. Smatra se da oko 320 miliona automobila, verovatno ih sada ima više u svetu, potroše više kiseonika nego cela ljudska populacija. Istovremeno automobili izbace a atmosferu oko 250 miliona tona ugljen monoksida i preko 60 miliona tona ugljovodonika. Jedan mlazni avion prilikom preletanja Atlantika potroši 70 do 150 tona atmosferskog kiseonika.

Nedostatak kiseonika i pomannjkanje čiste vode izgleda da su prvi činioci tako zabrinuli današnjeg čoveka da on veliki deo svoje tehnologie usmerava na zaštitu životnog prostora. Zaštita životne sredine jedno je od značajnih problema da našnjice, na kojem moraju sarađivati brojni specijalisti širom sveta. Do pre oko dvadeset godina o ovom problemu se kod nas malo znalo (?) ili mu se pridavao nezapaženi značaj za širu javnost. Međutim,izgradnja krupnih industrijskih objekata , neplanska urbanizacija pojedinih područja i neadekvatna izgradnja pratećih sanitarnih objekata, dovodi očito do ozbiljnih poremećaja u prirodi, koje se posebno odrazile na reke kao slagalište raznih organskih i neorganskih otpadnih materija. Nekontrolisano izbacivanje ovih materija u vodenu sredinu remeti prirodni tok kruženja materija, dovodi do poremećaja ekoloških uslova, nastaju poremećaji u biocenozi vode i voda na taj način postaje neupotrebljiva za razne ljudske potrebe.

Ozonski filter

Na osnovu novijih saznanja smatra se da je ozonski sloj danas tanji za oko 0,5 do 1,0%, a neki proračuni ukazuju da bi za sledećih oko 50 godina debljina tog sloja mogla da se smanji za oko 30%. Zašto je to značajno? Posledice se mogu naslutiti ako se zna da snižavanje koncetracije ozona za oko 5% povećava ultravioletne radijacije za oko 26%. Ovo smanjenje koncetracije ozona u atmosferi rezultat je povećanja vodene pare i oksida azota, koji se oslobađaju pri letovima nadzvučnih aviona.U fotohemijskim reakcijama voda i oksidi azota razlažu ozon, pretvarajući ga u molekularni kiseonik. U istom smislu deluju i freon (komercijalni naziv) u vidu raznih spojeva, u više miliona tona godišnje zagađuje atmosferu i smanjuje ozonski sloj.

Animalna ekologija

Stočarstvo je neminovnost življenja i prema stepenu njegovog razvoja može se suditi o razvoju naroda. Šta zagađuje životnu sredinu u stočarstvu? Razni otpaci stočarske proizvodnje, u prvom redu životinske ekstremente i urin,l eševi uginulih životinja i klanički otpaci. Važnost problema nagomilavanja otpadaka ilustruju podaci da jedan milion mužnih krava proizvodi otpake kao 35 miliona ljudi. Broj živinskih mini farmi povećava se iz dana u dan i već su evidentni problemi zagađenja životne sredine.

Buka i čovekovo zdravlje

Buka je sastavni deo našeg života i prisutna je na radnom mestu, na ulici, u stanu, te u trenicima odmora i spavanja. Buka deluje na neurovegetativni sistem čoveka. Osobe su razdražljive, gube san, psihički su nestabilne, uzimaju sredsva za smirenje, a radna aktivnost je znatno smanjena.

Buka deluje i na žlezde sa unutrašnjim lučenjem tzv endokine žlezde (polne žlezde, štitasta žlezda i dr.). Mnogobrojna ispitivanja ukazuju da žene trudnice u uslovima dužeg dejstva buke češće pate od sekundarnog steriliteta ili prevremenih spontanih pobačaja. I libido u radnica i radnika u uslovima povećanog rizika delovanja buke pokazuje lagani pad. To svakako zavisi od stepena inteziteta buke, karaktera buke, dužine ekspozicije, konzumiranja alkohola, pušenja i neadekvatnih mikroklimatskih uslova. Buka utiče i na ubrzani rad srca i povećanja krvnog pritiska.

Ekologija i turizam

Posebno mesto u razvoju turizma zauzima prostor i to njegov kvalitet i način korišćenja. Treba uskladiti društveno-ekonomski razvoj u najširem smislu reči sa efikasnom i dugoročnom zaštitom čovekove okoline. Sa ekonomskog i ekološkog aspekta značajna je konstatacija da su ekološka osteljivost jednog prostora i njegova turistička aktivnost upravo proprocionalni i zahtevaju racionalno turističko korišćenje određenog područja. Međutim, treba imati u vidu da turizam postaje poseban vid privredne aktivnosti i sa negativnim komponentama od zagađivanja obala,narušavanja prirodnih resursa zbog gradnje hotela, žičara,negativnih posledica pojačanja saobraćaja, buke,preuzimanja loših stranih navika i promena načina života i tome slično.

Pravo svakog čoveka je da živi u zdravoj i čistoj sredini. Borba za veću dobit ne sme da remeti biološku ravnotežu ili da primenom prljave tehnologije zagađuje čoveku sredinu. Dobit da, ali ne po svaku cenu koji zagađuje i uništava životni prostor.

Povratak na "Da li znate.."

Pretraži Internet

[ home ] [ radovi ] [ wallpapers ] [ zanimljivosti ] [ da li znate ] [ kontakt ]