srcani ciklus

Srčani ciklus

Srčani ciklus čine dve osnovne faze,a to su: sistola i dijastola. Obe ove faze objašnjavaju tri veoma značajna fenomena: pritisak, volumen i protok krvi. Pritisak pretstavlja potencijalnu energiju koja je se pretvara u protok (kinetičku energiju) kojim se snabdevaju sve ćelije tog organizma kiseonikom i hranljivim materijama. Jasnije rečeno volumen i pritisak krvi, koji omogućuju pefuziju tkiva su osnova (suština) kardiovaskularnog sistema (KVS) u održavanju života.
Vreme trajanja srčanog ciklusa za frekfenciju od 75 otkucaja u minuti iznosi 0,8s, od čega sistoli pripada 0,3s, a dijastoli 0,5s.
Sistola komora (0,3s) sastoji se od dve faze (vremena):
I Faza (vreme) izvolumetrijske kontrakcije (0,05s)
II Faza izbacivanja (EF) (0,25s)
1. faza brzog izbacivanja (brze ejekcije) traje oko 0,10s
2. faza sporog izbacivanja krvi, traje 0,15s.
Dijastola komora (0,5s)
III Faza izvolumetrijske ili izometrijske relaksacije (0,08s)
Prethodi joj protodijastolicna faza (0,04s)
IV Faza punjenja-pasivno
1. faza brzog(pasivnog)punjea (0,09s)
2. Faza laganog punjenja (dijastaza) (0,19s)
V Faza punjenja –aktivno (presistolicno brzo punjenje)(0,1s.)

Pritisak koji vrši zaostala krv na kraju (završetku) sistole u levoj komori zove se ventrikularni end-dijastolni pritisak (VEDP), u levoj komori manji je od 12mmHg, a< od 5 mmHg u desnoj komori.

Volumen krvi u komori neposredno pred početak njene kontrakcije, ventrikularni end-dijastolni volumen (VEDV), normalno je 120-140 ml. Količina krvi koja ostaje u komori na kraju ejekcije (izbacivanje krvi iz komore) je ventrikularni end-sistolni volumen, a narmlno je 40 do 70 ml. On se često zove i rezidualni volumen.

Udarni volumen je količina krvi koju srčana komora pri svakoj normalnoj sistoli izbaci u krvotok, a ona uvek odgovara u normalnom srcu VEDV, umanjenom sa VESV. Ona iznosi 70-80 ml.

Delenjem udarnog volumena sa VEDV dobija se ejekciona frakcija (EF) koja normalno iznosi 60%-80%. Ona se moze snačajno smanjati u oslabljenoj funkciji komore. Njeno smanjenje ukazuje na stepen oštećenja srčanog mišića. U proceni funkcionalne stabilnosti srca ima veoma značajnu ulogu. U bolesnika sa disfunkciom komora, a ako postoji indikacija za eventualnu operaciju na otvorenom srcu, niske vrednosti EF, ukazuju, skreću paznju na operativni rizik.

Povratak na "Da li znate.."

Pretraži Internet

[ home ] [ radovi ] [ wallpapers ] [ zanimljivosti ] [ da li znate ] [ kontakt ]