Povratak na "Da li znate.."                                             

HYPERTENSIA ARTERIALIS

 

Primarna hipertenzija

Razvoj primarne arterijeske hipertenzije

Navode se tri značajna činoca koja dovode do povećanja arterijskog pritiska (AP)

Kao prvi ističe se poligenetski, kao pokretač (okidač) procesa razvoja (nastanka): AP
Kao drugi, su zbir svih riziko faktora iz sredine, podložnih osoba, za pojavu-povećanja AP.
Kao treći je međudejstvo (interakcija) tih faktora iz sredine, na osobe, podložne hipertenziji.
Oni dovode do poremećaja sistema Renin-Angitenzin. Aldosteron, a to je temelj, suština, razvoja-povećanja arterijskog pritiska.

Zato je i bitno (veoma značajno) za lečenja povećanog krvnog pritiska: modifikacija sistema renin-angiotenzin-aldosteron.

U tom lancu povećanja krvnog pritiska značajnu ulogu (ne i jedini) imaju renin iz bubrega i angiotenzinogen iz jetre. Slika 1
.
Slika 1.Modifiers of the Renin-Angiotensin-Aldosterone-Systeme
 

BUBREG

  

JETRA

Juxtaglomerularni aparat

renin   2

angitenzinogen

 

1

Angiotenzin I
   

Bradikinin

   

4
   

ACE
   

(Iz pluća)
   

Angiotenzin II neutralisan

 

A N G I O T E N Z I N II

  5

Nadbubreg

Bubreg

CNS

Srce

Vaskularni sistem

Creva

Aldosteron 3

Vazokonstrikcija

Žeđ, salt

- Pozitivan inotropni efekat

Vazokonstrikcija.

reapsorcija tečnosti

Kateholamine

Glomerualralnu

Appetite

- Refleksna bradikardija

    
 

filtraciju (antidiuretik)

Aktivnost

  
 

AP, jer se

Vasopresin

Oxytocin

ACTH

Prolactin

 

 

Retencija tečnosti

Povećanje krvnog pritiska

  

 

 

PRIMARNA HIPERTENZIJA

Angiotensin II, delujući na:
Nadbubreg podstiče lučenje aldosterona i kateholamina, koji dovode do povećanja AP (arterijskog pritiska).
U bubrezima izazivanjem vazokonstrikcije smanjuje glomerularnu filtraciju, te deluje kao antidiuretik. Time povećava volume krvi, što dovodi do povećava AP.
Putem CNS (centralni nervni sistemn) pojačava osećaj žeđi i potrebu za uzimanjem soli (uvek dosoljavaju hranu) a, i povećavanim lučenjem vasopresina, oxytocina, ACTH (adeno kortiko tropni hormon) i prolactina dolazi do povećanje AP.
ANGII direktno delujući na receptore u srcu, povećava snagu miokardne kontrakcije, a usporava rad srca, time takođe povećava AP.
U perifernom vaskularnom sistemu izaziva vazokonstrikciju te veoma izdašno povećava krvni pritisak. Ovaj spazam (konstrikcija krvnih sudova) dovodi i do trofičkih promena.
Na kraju delujući na receptore u crevima povećava reapsorpciju tečnosti te time povećava volumen krvi. Sve to skupa dovodi do povećanje arterijskog pritiska.
Modifikacija sistema renin angiotenzin aldosteron (SRAA) sastoji se u sledćem: 1. Smanjiti sekreciju renina. 2. Inhibicija stvorenog renina. 3. Antagonisti aldosterona. 4. Inhibicija ACE (Angiotenzin converting enzim) 5. Sprečiti dejstvo angiotenzina II (ANGII) na receptore

Molekularna osnova regulacije krvnog pritiska: Renin-Angiotenzin-Aldosteron Sistem

Istorijat razvoj saznanja o SRAA

Tigerstedt, R., i Begman,P.G., (1898) ubrizgavanjem ekstrakta bubrega od kunića, drugom, anesteziranom kuniću, zapazili su povećanje krvnog pritiska u kuniću primaocu. Tu substancu (presornu substancu) nazvalu su renin. Goldblath sa saradnicima (1934.) dobijaju, izazivaju stalno (dugotrajno) povećanje krvnog pritiska konstrikcijom (suzenje, stezanjem) bubrežne arterije u psa. Međutim, dalja istraživanja ukazivala su da to svojstvo ne pripada reninu, već nekoj drugoj vazomonstriktornoj substanci. Dakle istraživanja su ukazivala da je renin samo jedan enzim, a ne substanca slična epinefrinu ili vazopresinu, koja bi direktno povećavala krvni pritisak. Dalja ispitivanja su ukazivala da renin kao enzim deluje na neki drugi substrat (podlogu), koja onda povećava krvni pritisak.
Page, I.H. i Helmer, O.M., (1940) dobijaju kristalnu substancu koju nazivaju angiotinin. Drugi istrazivači (Braun-Menendez,E. I dr.1940.) u dogovoru i međusobnoj komunikaciji ovoj substanci daju nazin angitenzin. Dakle, on je rezultat dejstva renina i nekog substrata u plazmi. Dalja ispitivanja ukazuju (sugerišu) da je ta substanca polipeptid i da je poreklom iz jetre. Posle totalne hepatektomije ili hepatalne nekroze (u eksperimentu) sa carbom tertrahloridom, nivo ovog plazmnog substrata naglo opada. Preostala količina ovog substrata, koji je nazvan angitenzinogen, se brzo potroši i kao krajni efekat eksperimenta je hirurški šok životinje. To je ubedljiv dokaz da je angiotenzinogen poreklom iz jetre. Jetra,prvo, ima ulogu u sintezi angitenzinogena, a drugo, kontroliše metabolizam renina. Goormanghigh,N., (1937.) je saopštio interensantan opit, da se renin sintetizira i sgladišti u Juxtaglomerularnom aparatu (JGA) u bubregu. Slika 2.

Slika 2


Slika 2. Juxaglomerularni aparat u bubregu sa dve vrste receptora, koji kontrolišu nivo renina u krvi. Duz aferentne areterije nalaze se baroreceptori. U macula densa su hemo receptori

Renin iz ćelija sliva (izličuje) se u aferentnu (dovodnu) renalnu arteriju.Dakle renin iz ćelija JGA-a odlazi direktno u krvotok. Nalaz renina u bubreznoj limfi nije jasan i diskutabilan je. Brojni činioci, a uglavnom putem simpatikusa, povećavaju lučenje renina. Navodimo sledeće, koji povećavaju (increased) sekreciju renina:s timulaciju beta receptora, inhibiciju alfa receptora, smanjenje (snizenje) nivoa vanćelijske tečnosti i smanjenje pritiska perfuzije, te niske vrednosti Na, K i ADH (antidiuretskog hormona ) u plazmi.
Renin koji se nalazi u plazmi ima dvostruko dejstvo:
1. Snažno, klasično vazo-konstriktorno dejstvo na glatku muskulaturu krvnih sudova, i
2. dejstvo, koje ostvaruje, putem receptora ANGII.

Angiotensine

Pod imenom Angitensine razlikujemo tri polipeptida, koji su derivati angiotenzinogena.
Angiotenzin I, inaktivni dekapeptid, angiotenzin II, oktapeptid, snažan vazokonstriktor i angiotenzin III, heptapeptid, koji potstiče lučenje aldosterona.
 

Metabolizam

Angiotenzinogen

    
 

Renin   

   
 

Angitenzin I

  

RAZLIČITI ENZIMI

Enzim konverzije Angio tenzin (ACE)

Chimase

  
 

Angiotenzin II

    

Aminopeptidaza

   
 

Angiotenzin III

    
 

   

Različiti enzimi

Inaktivni period

    

 

Osim navedenih enzima postoji čitav niz i drugih enzima, koji učestvuju u metabolizmu angitenzina.

Angiotenzinogen je glukoprotein, molekulske težine od 50 000 do 100.000, sintetizovan je u jetri, a luči se u plazmu u dovoljnoj količini, tako da je uvek raspoloživ radi stvaranja angiotenzina I. Ostala tkiva, bubreg (tubuli), krvni sudovi (adventicija), izvesni delovi mozga takođe stvaraju angiotenzinogen. Glukokortikoidi i estrogeni (kontraceptivi) takođe povećavaju nivo angiotenzinogena.
Renin takođe obezbeđuje sintezu angiotenizina I iz angiotenzinogena. Renin je kisela proteaza molekulske težine oko 40 000, koji raskidanjem veze leucin-valin oslobađa angiotenzin I iz angiotenzinogena. On se sintetizira u juxtaglomerularnom aparatu bubrega (vidi sliku), oslabađa se u plazmu. Veoma brzo se fiksira (vezuje) za tkiva krvnih sudova, srca i drugih organa. Stvara se i u drugim tkivima.
Enzim konverzije transformiše (pretvara) inaktivni angiotenzin I u aktivni angiotenzin II i inaktivni bradikinin. Bradikini se nalazi u endotelu krvnih sudova, posebno u krvnim sudovima pluća, endokarda i mozga. Nalazi se i u plazmi.
 

 

Agiotenzinogen

    

Hipovolemija

  
 

Renin

Prorenin
 

Angiotenzin I

      

 

Antagonist receptora ATI

 

IEC

  

Bradikinin
 

Angiotenzin II

  

 

 

 

Enzim konverzije....

  
 

 

  

 

Neaktivni produkt

 

IEC (Inhibitor enzima konverzije) i antagonisti receptora AT-I, povoljno utiču na vazomotoriku intracelularnog Ca,na izlučivanje Na i aldosterona, poništavanje dejstva NO u endotelu i povećanje CMLV.

 

 

Povratak na "Da li znate.."

  Pretraži Internet

Google

 

[ home ] [ radovi ] [ wallpapers ] [ zanimljivosti ] [ da li znate ] [ kontakt ]

 

copyright  a.s.