Merenje i kontrola krvnog pritiska
Pritisak u manzeti povećavamo sve do nestanka
radijalnog pulsa, a zatim ga lagano povećavamo još za oko 20 do 30 mmHg.
Pritisak postepeno smanjujemo do pojave Korotkovljevih tonova:
1. Glasni ton-sistolni pritisak
2. Kontinuiarani šišteći zvuk ili šum
3. Jasno odvojeni tonovi
4. Tonovi se slabije čuju-duvajući karakter
5. Gubitak poslednjeg tona-dijastolni pritisak
Na vrednosti krvnog pritiska moze uticati nepravilna tehnika merenja, kao, i:
1. Položaj i dužina trake
2. Vreme odmora
3. Tip aparata
4. Životna dob
5. Korpulentnos.
6. Položaj tela
U mlađim osobama (dece) krvni pritisak se kreće izmedju 80/50 mmHg i 100/60
mmHg. Sistolni pritisak raste normalno sa starošću počev od 18 do 79 godine.
Uvek je u granicama za to životno doba.
Prosečan dijastolni pritisak povećava se kod muškaraca od 45 do 54 godine
starosti, a kod žena od 55 do 65 godine. Osobe koje su imale mali krvni pritisak
u mladosti obično ga imaju i u starosti.
Varijacije u toku dana
Sistolni pritisak postepeno raste od ranog jutra, a dostiže najveću vrednost
između 5 i 7 sati posle podne. Posle obroka sistolni pritisak se povećava i za
od 5 mmHg do 10mmHg. Taj porast traje obično 30 d0 60 minuta.
Nasuprot sistolnom, dijastolni pritisak se u toku dana, obično, ne menja. Posle
obroka može se smanjiti, zbog vazodilatacije u području splanhnikusa
U snu. U snu krvni pritisak moze se znatno smanjiti. Novjia istraživanja
ukazuju da izvestan procenat cerebro-vaskularnih inzulta (tromboza), koja se
javlja kod starijih osoba u ranim jutarnjim satima (izmedju 2 i 4 sata u jutro)
su posledica hipotenzije. Sistolmi pritisak se može smanjiti za 20/40 mmHg, dok
dijastolni i za 10/15 mmHg. Oba postižu najnižu vrednost između 3 i 4 sata
ujutro.
Naglo buđenje, ili snovi, mogu dovesti do hipertenzivnih kriza, čak i do 200/110
mmHg. Savremenim kontinuiranim praćenjem krvnog pritiska to se često i lako
dokazuje.
Senzorni podražaji, kao što su glasni šumovi, buka, teskobna stanja, mogu
prouzrokovati (izazvati) povećanje krvnog pritiska i frekfencije srčanog rada.
Ove promene mogu se pripisati promenama minutnog volumena, ali i povećanju
vazomotornog tonusa zbog pojačane ekscitacije simpatikusa.
Izlaganje vrućini, upotreba (pa i nekoliko čašica) jakog alkoholnog pića, mogu
izazvati vazodilataciju, sa prolaznim smanjenjem krvnog pritiska, te
konsekutivnu vazokonstrikciju sa povećanjem krvnog pritiska.
Napor. Neposredno nakog umerenog napora, doći će do prolaznog,
kratkotrajnog smanjenja krvnog pritiska. Ove promene su posledica relaksacije
trbušnih mišića i nakupljanja krvi u venama te trenutnog smanjenja minutnog
volumena. U roku od oko pola minute ( tridesetak sekundi), iz mišića, koji se
aktivno kontrahuju, dolazi više krvi u venske rezerve, pa preko desnog srca,
povećava se udarni volumen i tako popravlja krvni pritisak. Posle vrlo teškog
napora krvni pritisak se izrazito povećava, a pri tome se i srčana frekfencija
povećava. Uglavnom se povećava sistolni pritisak na vrednosti čak i 18o
do 200
mmHg. Međutim dijastolni pritisak se samo neznatno povećava. Misli se na
normalni kardiovaskularni sistem i bez uzimanja lekova. Krvni pritisak se vraća
na normalu za oko 5 do 10 minuta.
Novija istraživanja bacaju sumnju na dobijenu vrednost, pri opterećenju,
perifernog (radijalnog) krvnog pritiska, kao dobrog pokazatelja stanja
kardiovaskularnog sistema. Radijalni pritisak može se povećati čak i za 100
mmHg, dok se aortni pritisak poveća za, možda, 40 do 50 mmHg. Na osnovu samo
običnog merenja perifernog pritiska, nema tačne procene stanja kardiovaskularnog
sistema. Važan je pritisak, a posebno posledice, na zidove cerebralnih krvnih
sudova, aorte, odnosno centralnih kardiopulmonalnih baroreceptora.
Kliknite na sliku za uvećanje !
Pretraži Internet
|
[ home ] [ radovi ] [ wallpapers ] [ zanimljivosti ] [ da li znate ] [ kontakt ] |
|
copyright a.s. |